Thursday, March 22, 2012

Да бев јас јас

Сега, мислам на тебе.
Пред еден час, исто.
Знам дека те имам, а уште повеќе те немам.
Тоа, може и најмногу боли.
Пиши ми. Било што.
Збор, два, колку да знам дека бар помислуваш на мене.
Дојди, кажи ми дека никогаш не ти значев.
Дојди и кажи ми дека не погрешив
кога одлучив дека тебе нема да ти кажам дека те сакам.
Затоа што навистина, само те љубам.
А за да го кажам тоа, ми треба време.
Треба да созрее во мене мислата,
да знам дека тоа што го чувствувам нема да го од-чувствувам.
Дојди или не приближувај ми се,
бегај од мене.
Бар тргни го погледот од мене,
тргни ја насмевката од лице кога ќе ме видиш.
Ме лажеш ненамерно, знам, ама да бев јас јас ќе те мразев.
А пошто не сум, уште те викам либе.

No comments:

Post a Comment